Марко остарио 0001    Уранио Краљевићу Марко 0002    Од Вечина мала Вучитрна 0003    На бербере да обрије браду. 0004    Два га мију, а два браду брију, 0005    Нађоше му седам седи длака, 0006    Три у глави, четири у бради, 0007    Па бербери њему беседили: 0008    ”Ој Бога ти, Краљевићу Марко, 0009    ”Море Марко, већ си остарио, 0010    ”И Шарцу си коњу отешчао, 0011    ”Не мож’ цару крајину чувати. ” 0012    Иде Марко гњиван невесео, 0013    Шарцу коњу вођу отпустио, 0014    Бело перје стрмо оборио. 0015    Сусрете га стриче Владимире, 0016    Па му Божју помоћ називао: 0017    ”Божја т’ помоћ, Краљевићу Марко! ” 0018    Ал’ беседи Краљевићу Марко: 0019    ”Здраво да си, стриче Владимире! ” 0020    Још га пита стриче Владимире: 0021    ”Мој синовче, Краљевићу Марко, 0022    ”Што си тако гњиван невесео? ” 0023    Одговара Краљевићу Марко: 0024    ”Ја ураних на хитре бербере 0025    ”Од Вечина мала Вучитрна, 0026    ”На бербере да обријем браду, 0027    ”Два ме мију, два ми браду брију, 0028    ”Нађоше ми седам седи длака, 0029    ”Три у глави четири у бради, 0030    ”Па бербери мени беседили: 0031    ”Море Марко, већ си остарио, 0032    ”И Шарцу си коњу отешчао, 0033    ”Не мож’ цару крајину чувати. ” 0034    Насмија се стриче Владимире: 0035    ”Не будали, Краљевићу Марко, 0036    ”Када твоју довиели мајку, 0037    ”Онда ми је тридест лета било 0038    ”А од онда тридест и четири, 0039    ”Па још могу крајину чувати. ”